“Nešto mi je…”

Nešto mi je šaputalo
Da je sve krivo,
Da ljudi nisu pravi
I da stanje neodrživo
Sutrašnjicu gnjavi.

Nešto mi je govorilo
Da se sve iz temelja ruši,
Da istina u zraku luta
I da bol u duši
Stenje upregnuta.

Nešto mi nerazumno viče
Da sve ne vrijedi truda,
Da su htijenja plitka
I da zamišljena čuda
U osmijehu nisu čitka.

Nešto mi je šaputalo,
Odustalo;
Nešto mi nerazumno viče,
Poriče;
Nešto mi je snagu dalo
Za nastavak osobne priče.

LADISLAV PREŽIGALO