“Ne čekam noći”

Ne čekam noći

Ne čekam noći

Neka spavaju same

I bdiju zbog mjesečine.

Neka se strah ukoči

Preplašen od tame

I budan od ozebline.

 

Ne čekam noći,

Neka se same znoje

I zbrajaju zvijezde na nebu.

Neka zatvaraju oči,

Do beskraja broje

I u strastima zebu.

 

Ne čekam noći,

Neka se zbog snova bude

I proklinju nesanice.

Neka se rose od moći,

Grijesima sude

I čuvaju vlažne maramice

 

Ne,

Ne čekam noći…

Ladislav Prežigalo