“Livade sjena”

Ja ne umirem samo ulazim u san, a tamo iza duge sviće mi novi dan
Vi koji ostajete ne kunite zoru da me budi, pustite duši da na nove izvore hodi
Ja više ne znam za boli, tuga ne postoji. Sada tek shvaćam tko me doista voli

Jednoga dana i vi ćete za mnom poći, ja ću vas čekati i ljubavlju vam pomoći
Jedino što vas sada od srca molim, ne sklapajte ruke, ne odajte, ne odajte se boli
Nek u zjenici vašeg oka ostane moj trag,nek na usnama vašim ureže se osmijeh drag

Rastanak ovo nije samo odlazak na tren, tako je moralo biti jer to je sudbine htjenje
Duša vas moja čuva, ruke miluju bez dodira i kad se sjetite svega čut ćete tihi glas poziva
Zato ne recite – zbogom, već doviđenja srest ćemo se opet na čarobnim livadama sjena

Verica Herceg