“Taksi priče (IV)”

IV.

Hik…
Ti si taksi?
Dobro,
A gdje su ti vrata?
Stari,
Kaj me jebeš!
Nisam ja na praksi
Zbog nekakvog zanata.
Kaj,
Pijane ne vozite?
Opa!
Svojih se, dakle,
Građana grozite.

A otkud tebi, gospon dragi,
Informacija da sam pijan,
Da me vode rogati vragi
I da sam
Od pijanica ismijan.

Ako se bumo vrijeđali,
Onda mijenjam svoju retoriku.
Vi bute od vožnje odustali,
A ja bum pozval politiku

Politika je vrag!
Tam i neznalice sve moreju.
Svi pijanci izbrisali su trag
I na račun države
I svoje vrijeme ždereju.

Dečko,
Pogledaj dobro na vuru.
Koliko je?
Jutro rano,
Zatišje pred buru
I društvo usrano.
Zbetonirali mi kavu
Zbog tlaka.
U mojem zaboravu
Tražili su veseljaka.

Gospon,
Hik!
Da niste vi, možda,
Ne daj, Bože, vatreno konzumirali,
Grlo ispirali,
Želudac dezifincirali…
Izgledate mi loše, blijedo.
Klatite se
Kao u pelenama nejako čedo.
Vozite vi mene
Do prve birtije!
Čekaju me natopljeni pajdaši,
Pravi dečki.
Nejdu doma dok se sve ne ispije,
Dok su vrijedni veseli tamburaši.

Vozi!
Oni buju platili,
Ja i onak nemam para.
Veresiju su mi pozlatili,
A penzija od sreće odudara.

Probudi me kod birtije,
Ne diraj mi snove prije.
Najljepše je kad se pije
Onda kad se ne smije,
A pred Bogom se krije.

Ladislav Prežigalo