“Ševa”

Ševa

Stajala je jadna na brezovoj grani
i pjevala tužno, prolazniče stani…

Nije mogla letjet, slomljeno joj krilo,
dok je kiša lila nikog nije bilo.

Šibao je vjetar i ljuljao grane,
čekala je ševa da bar jutro svane…

Iznemogla, gladna i umorna oka gutala je
tama ko ponor duboka.

Čekala je spas i poruke slala, a onda je mrtva u
kaljužu pala.

Kad je jutro došlo i nestala tama u blatu je
ševa pocivala sama…

Snježana Kratz

Ostavi komentar

*