O božićnim čestitkama (Komentar jednog malo starijeg gospodina)

Marijan Ožanić

Jučer sam gotovo do pola noći pisao čestitke i slao ih  na više od sedamdeset adresa.  Pisao sam na starinski način, svakom od mojih prijatelja i poznanika osobno. I onda sam im te čestitke poslao koristeći modernu tehnologiju interneta. U isto ovo predblagdansko vrijeme mnogi drugi ljudi (mogu reći većina), a posebno mladi  čestitke šalju tako da  jednim klikom  u računalu ili u mobitelu najednom pošalju jednu opću čestitku na sve adrese iz adresara. Računalo neku prigodnu sličicu i par standardnih čestitarskih rečenica, što sve nađete putem Googla, automatski pošalje po „cijelom svijetu“,  na sve brojne adrese koje  „pobere“  iz  adresara. I posao, odnosno obveza slanja čestitki, je u djeliću sekunde završena. To je „milijun“ puta brže i jednostavnije od nekadašnjeg pisanja čestitki,  kada smo čestite  pisali rukom,  stavljali  ih u koverte, pisali adrese, lijepili marke i sve nosili na poštu.

Iako smo neopisivo mnogo dobili na brzini, nismo li malo putem izgubili smisao čestitanja i pisanja čestitki.

Osim toga Božić ima jedno posebno, duboko i  toplo duhovno značenje koje svatko treba osjetiti u svom srcu. Zašto takvo značenje Božića vulgarizirati ovakvom bezličnom, automatiziranom, mehanicističkom tehnologijom čestitanja.

Zato sam potaknut time, prije nekoliko godina u ovo vrijeme, dok sam još vodio Tehnološki park Zagreb,  svim našim poduzetnicima koji djeluju u Parku poslao ovo pismo (naravno putem maila):

Drage kolegice i kolege,

ovaj tjedan pišemo božićne čestitke i primamo ih u velikom broju. To je normalno, to je takvo vrijeme i tako treba biti.
ALI,  naše vrijeme je  internetsko vrijeme površnosti, formalnosti i izabiranja najlakših putova u životu,  bez ljudskih kontakata.
I to se vidi i  kod čestitaka.
Postalo je gotovo pravilo da se čestitke šalju Internetom, GRUPNO jednim klikom na grupnu adresu.
Čestitke se šalju svakome,  odnosno nikome posebno.
Na taj način se čestitke ne šalju osobi, već nekoj amorfnoj masi bez imena i prezimena.
Ja smatram, a i mnogi drugi, ovakve čestitke uvredljivim.
I mislim: „Ako ne zavređujem da me se sjetiš kao osobe,  ne šalji mi ovakve  formalne čestitke. I ne ‘peri svoju savjest’  na ovakav  način“.
Zato sugeriram – čestitke i internetom šaljite osobno, na ime i prezime, jer time pokazujemo da nam je stalo do te osobe i da joj iskreno šaljemo svoje najbolje želje.
Osim toga,  time pokazujemo da i mi  nismo dio mase, da smo drugačiji od ostalih,   da imamo stila.
Oprostite što si uzimam pravo da Vam ovako nešto sugeriram.
Ali to vam dođe s godinama.

Vaš Marijan Ožanić

Taj  komentar vrijedi i danas, jer je  tehnologija čestitanja jednim klikom na internetu i mobitelu zauzela takvog maha da ju je nemoguće zaustaviti. Sve više se ide linijom manjeg otpora i kod toga gubimo i sebe i prekidamo osnovne kontakte s ljudima oko sebe. Kada šaljemo ovako masovne čestitke, na mnogo adresa istovremeno, niti ne znamo kome smo sve poslali. Kod toga možemo napraviti i neugodne greške. Nije baš pristojno nekom, za koga znamo da ne slavi Božić ili je na primjer musliman,  zaželjeti Sretan Božić. To je nepažljivo i nepristojno, jer se odmah vidi da uopće ništa ne mislimo, ne uvažavamo ga kao osobu, već radimo mehanički. Jučer mi je jedan mladi kolega ispričao što mu se dogodilo zbog takvog slanja čestitki. U svom adresaru imao je adresu direktora jednog poduzeća s kojim nisu, najblaže rečeno, u dobrim odnosima i računalo je automatski čestitku poslalo i njemu. Taj direktor je tu čestitku smatrao čistom provokacijom i odgovorio im je jednim bijesnim mailom. Time je njihov sukob, potpuno nepotrebno, još više produbljen.

Nemam iluziju da ovi moji komentari mogu nešto promijeniti, znam da  će svi reći da me je vrijeme pregazilo.

Netko reći i da sve to i nije važno. Međutim, važno je. Važno je baš sada, više nego ikada. Baš sada, u ovim teškim vremenima, posebno u ovo Božićno vrijeme, trebamo jedni drugima pokazati malo više ljubavi, trebamo pokazati da znamo tko su nam prijatelji, da mislimo na njih i da nam je stalo do njih.

I zato ćemo im to napisati osobno, samo njima, svakom posebno.

Vezani članak: Pismo Poštanske marke

Komentari su zatvoreni