“Ak te zanima gdje su lopovi, nazovi policiju”

“Ak te zanima gdje su lopovi, nazovi policiju”

Počela sam pisati blog. To je kažu kao javni dnevnik i možeš pisati o svemu. Hoću li ja to znati? Ma kaj ne bi, pa danas svi pišu! Pa da počnem onda i ja. O Trešnjevci … Mom kvartu.

Snježana Kratz

Počela sam pisati blog. Ja zapravo ne znam kak se to piše. Pitam kak? Kažu, pa niš – sjedneš i pišeš. Čekaj, sam tak? Pa da. Ne treba se unaprijed pripremiti? Mislim, neki uvod napraviti? Kompoziciju priče? Ma, neee! Kaj, sam sjednem i pišem? Pa da! Ti u blogu možeš pisati o svemu, kaže mi frendica. Sve kaj ti padne na pamet. Baš sve ?! To ti je kao javni dnevnik, kužiš? Ahaaa… Hoću li ja to znati? Ma kaj ne bi, pa danas svi pišu. Pišu ti pjevači…. Čekaj , pa kaj oni ne pjevaju? Ma je, ali i pišu. Ahaaa. Pišu i glumci. Ček, pa kaj oni ne glume? Ma da, glume, ali i pišu. Ahaaa. Pišu i starlete. Čekaj, pa kaj one ne idu na sva događanja? Da, idu ali i pišu. Ahaaa. Pišu i doktori. Da, to sam vidjela. A, čekaj pa kaj oni ne liječe? Pa liječe oni, ali i pišu. Ahaaa. Čekaj malo, a kaj onda rade novinari?

Novinari traže posao

Oni traže posao. Ahaaa. Ček, pa kaj nije njihovo da pišu? Kolko znam i uče za to? Je, al oni traže posao. Zašto?! Pa otpuštaju ih, jer svi pišu. Onda se ja ne moram brinut kak će ispast ovaj moj blog. Ma kaj te briga, sam piši. A, čekaj , kaj nema on neku formu? Kakvu forrmu? Ne znam, neku vrstu kak to inače novinari pišu… Kakvu vrstu? Pa, ne znam onu novinarsku? Ono kad vidimo na televiziji, kad su vijesti … Jel to vijest? Pa ne znam, je valjda. Aha, a kad se javljaju s mjesta događaja? Kaj s tim? Ne znam, mislim kaj je to? Pa javljanje! Aha, to se zove javljanje, a kaj nije to izvještaj? Ne znam. Ček, a kak se onda zove ono kad rade reportažu? Kaj je to? Pa reportaža ti je kad idu na put. Aha, znači kad sjednu u auto i nekud putuju s kuferom? Pa daaa! A kak se to piše? Pa lijepo, sjednu i pišu. Aha, pa kaj se sve isto piše ? A kaj si ti mislila? Mislim, postoje neke novinarske vrste, za svaku se zna kak se piše. Kakve vrste? Pa novinarske. Vidjela sam da negdje u novinama piše komentar. Da, i? Pa mislim, kak se to piše?

Kada? Kad hoćeš, najbolje noću. Kaj se taj komentar ne piše i danju? Ma piše: ujutro, u podne , navečer… A kaj je to komentar? To ti je ono na prvoj strani. A kad je na zadnjoj? To ti je karikatura. Pa kaj nije taj komentar najzahtjevniji ? Kak misliš? Pa da bi nekaj komentiral moraš i objasniti, znati. Kak misliš? Pa ono, uzrok i posljedicu … Ma, neee! Kad znaš i uzrok i posljedicu to ti nije komentar. Nego kaj je? To je činjenica. A kaj je onda intervju? Pa to ti je sve u novinama! Ahaaaa. A kakva je onda ova moja forma, ovaj blog? O, pa to ti je b(l)ogovska! Zašto? Zato jer je možeš pisat ko javni dnevnik. Aha , pa da nastavim onda? S Trešnjevkom? Možeš…

Opet je noć, opet je kiša… Jučer sam se(be) »izvezla« u kvart. Pješice sam kaskala i uranjala pogledom u mjesečinu… Nisam ga nikad vidjela takvog, zabrazdili ga bili oblaci, prsten duge… I…. Evo, znala sam. Taman kad sam htjela opisati to slikovito zimsko nebo, odnekud početi, dođe mi burki, buraz od milja.

U Konzumu policija

Usplahiren, kaže, »u Konzumu policija!«. Kojem, gdje? »Kod trešnjevačkog placa«. Da, zakaj? Potukli se kaže. Tko, pitam? »Neka dvojica, došla nekaj ukrast«. I? »Cure zvale zaštitara«. I? »Ova dvojica, na njega nalegli i – pretukli ga«. Pa gdje je zaštitar sada? »Kažu u bolnici!« A policija? »Bila je. Na očevidu. Kažu da je bilo strašno«. Kolko su se dugo tukli? »Od popodne do kraja radnog vremena se policija izmjenjivala, ne znam kolko su se dugo tukli!«, kaže burki. Ljudi su komentirali kak dućan nije baš prekriven kamerama pa i ne čudi. Pitam kaj je još bilo. Veli on, jel krađa uspjela ili ne, nemam pojma. Jel bilo još nekaj, pitam ga. Veli nema pojma. On voli gledat svoja posla kaže, Pa zakaj nisi još šta posluhnul? Veli, mesar mu je rekao da su skoro prostor zaštitarske sobice razbili. A kaj je rekla šefica pitam, pa da joj je današnjeg dana (četvrtak) pun kufer!

Napad na službenu osobu

Svako malo ju je policija zvala da da iskaz. Burki joj je rekao: »Pa kaj se čudite, jeste vi šefica ili ne? Kog će drugog tražiti nego šeficu?«. Znam da je grozno, ali ovaj će dan proći, a drugi će biti kao da ova strahota nije ni bila. A uostalom, prošlo je bilo 21 h pa nismo više ni mogli pričati, kaže mi on. Jel tebe bilo strah, pitam ga? Ti baš nisi neki junak. Ne, kaže. A šta ti je još rekla šefica? »Da me ne može uslužiti jer je zove policija«. Pitao je zašto? Je li netko napao cure?

Onda mu je rekla da se dogodio napad na službenu osobu – zaštitara. A što su ljudi, kupci uradili, pitam ga. Kaže ništa nisu komentirali. Pa što nisu ljudi priskočili u pomoć, jesu li lopovi uhvaćeni pitam ga. Očito da jesu, kaže. »Ak te interesira, nazovi policiju i pitaj«. Super odgovor, mislim se. Pitam pa što nije mesar priskočio u pomoć? Kaže burki ne znam. Ovamo je mesar, a ponaša se ko neka dama! Pa s čim on sve barata u toj mesnici, pitam misleć na oruđe, a veli buraz – »pa s – mesom!« I kak si ti onda otišao iz te gungule, pitam? »Pa, lijepo – nazvao sam taksi«. Eto, i to je Trešnjevka.

Komentari su zatvoreni